Danas svi vole da trguju.
Jedan će prodati svoje mišljenje za aplauz, drugi će iznajmiti svoje dostojanstvo na rate, treći će založiti ljubav kao da je stara garderoba. Sve se nađe na tezgi — od lojalnosti do savesti, samo zavisi koliko je kupac očajan i koliko je prodavac bezobziran.
I sve to može nekako da prođe. Ljudi umeju da gutaju laži, da klimaju glavom na poluistine i da aplaudiraju prevarama. Ali postoji jedan pazar koji se ne zatvara nikada: onaj sa Bogom.
Jer s Njim ne ideš na „daj, uzmi“ princip. Kad probaš da ga nadmudriš, da potpišeš neki zamišljeni ugovor „ja Tebi malo, Ti meni zauzvrat mir“, samo ostaneš praznih ruku i još praznije duše.
I onda kreće ono: spavaš, ali ne odmaraš. Ćutiš, ali u glavi grmi. Smeješ se, a stomak steže kao da si progutao kamen. Jer Bog ne šalje gromove da te podseti da si varao — dovoljno je da ti oduzme mir.
A mir, ironično, ne možeš da kupiš ni za sve pare sveta.
Pokušaj da ga pronađeš na akciji, na popustu, u outletu — nećeš uspeti. Zato što Bog nema pijacu. A kad to shvatiš, kasno je da se reklamira.