Kažu da su muškarci jednostavni. Da vole bez komplikacija, da misle praktično i da se vode instinktom. A ipak, kada je u pitanju brak u kojem odavno nema ljubavi, odjednom postaju matematičari. Sabiraju,
oduzimaju, množe, dele – sve osim da se oduzmu iz jedne jednadžine u kojoj im odavno nema mesta.
Jer, istina je – ljubav odavno ne živi u njihovim brakovima. Ali zato živi kredit za stan, ugled u društvu, kumovi, večere sa prijateljima, letovanja sa „porodicom“ za Instagram. Ljubav možda nije tu, ali benefit
kartica lojalnosti i dalje radi.
Muškarci u takvim brakovima često izgledaju kao dobro obučeni zatvorenici. Imaju ključ u džepu, ali ga nikada ne upotrebe. Zašto? Zato što sloboda traži hrabrost, a hrabrost im je poslednja stvar koju su
spakovali kada su se useljavali u „bračni dom“.
Možda je problem što komercijalni brak nije brak između dvoje ljudi, već brak između čoveka i njegovog komfora. A od komfora se, za razliku od žene koju ne voli, teško razvodi.
I tako, muškarci ostaju u kućama bez ljubavi, u krevetima bez strasti i u životima bez istine. Ali zato sa lepom fasadom. Jer, na kraju krajeva, njima je često važnije šta će komšije reći, nego šta im srce šapuće.
I dok sam razmišljala o tome, zapitala sam se – da li muškarci zaista ne znaju kako da izađu iz tih brakova, ili im je jednostavno previše udobno da uopšte probaju?